Guslarske pjesme

Da zapjevam neka ljudi pamtu
O našem dobranjskom asfaltu.
Mislim, braćo, da bi bilo vrijeme
Da mi naše riješimo probleme.

Da se bratski svi dogovorimo
I sa Cistom asfalt sastavimo.
To bi bila Dobranjčanim’ dika,
A sad nam je najveća prilika.

Općina nam, braćo, pomoć pruža
Cestu radit da je i još duža,
A naša je duga cesta stara
Pet tisuća i petsto metara,

A njezina prosječna širina
Od tri i pol pa do pet aršina,
Što djedovi naši napraviše,
Nama mladim spomen ostaviše

Sve za svoje mlade naraštaje
U rodnome kraju tko ostaje.
A mi, braćo, na to ne mislimo
Da mladima nešto ostavimo.

Nego rodnu grudu napuštamo
Da mi neku školu djeci damo,
Da ne budu kao što smo i mi
Posrćali i ljeti i zimi

Po tuđini stranome svijetu
U mladosti i najljepšem cvijetu,
Ostavljajuć’ prirodne ljepote
Po tuđini gubimo živote.

Al’ to naša ne shvaćaju dica
Pa od đaka bude propalica.
On se orat’ nije naučio,
A zanata nije završio,

Taj u gradu ne može ostati,
On na selo mora da se vrati,
Motike se ujtit’ i mašklina
I sjetit se djedovih krčina.

Zato, braćo, nek je jasno svima
Da se cesta napraviti ima,
Svi se skupa moramo sastati
I doprinos dobrovoljno dati.

Dragi ljudi, nemojte misliti
Da će sada kao prije biti,
Da svak sebi u džepove trpa,
A po cesti ne moš proć od rupa.

Nije više onaj sistem stari
Da se samo slušaju Ćavari,
Pa da rade što su oni tili
Da se višak s Cišćanima dili

I da Cista s nama dirigira
Pa se našim selom komandira,
Kao što su u onom vremenu
Napravili školu u kamenu.

Je l’ na drugom mjestu mogla biti,
Mogli smo je danas proširiti.
Protiv njizi ja ne mogu biti,
Čak se nekim moram zahvaliti.

I Jakov je nekad glavar bio
Sa nikim se nije zamjerio.
Zahvaljujem Anti Vuletiću
Iz Dobranja najvišem plemiću,

Koji živi u Zagrebu gradu
Najviše nam pomaže u radu.
Svi su bili dobri i pošteni,
Al’ se glavar treba da zamjeni.

Jakov nam je dosad glavar bio,
Sada ga je Suza zamjenio.
Suza sada novu dužnost prima
I seoski problem rješit’ ima.

Jakova se sada manje pita,
A davno je rekao Šubita
Da mi nove stavimo glavare,
Sa dužnosti ukinimo stare,

Novi bolje stvari rješavaju,
U općini više urgiraju.
Zato Suza oglas raspisiva
Dobranjčane na sabor poziva.

Draga braćo, Dobranjčani moji,
S našom cestom stvar ovako stoji.
Mi moramo svi sudjelovati
I doprinos dobrovoljno dati,

Trijest posto, više tribat neće
A općina nać’ će poduzeće,
Al’ kod ljudi već se zbrka stvara
O parama kad se razgovara.

Netko kaže ja ne dam ni marke
Ako neće radit ogranke,
Drugi reče to nami ne triba
Bilo bi nam bliže priko Sviba,

Uz Ulicu nemamo širine
Zbog čega ćeš dogonit mašine.
Gornjekrajci ‘oće uz Rivinu,
Vujevići Šetkinu škalinu,

Ćubelići ‘oće uz Kosicu,
A Andrija ‘oće uz Ulicu.
Sad ne znaju kuda da okrenu,
Veliku im udarili cijenu.

Podiže se tad Šestanov Lola
Pa udari šakom priko stola:
“Draga braćo, ne stvarajte zbrku,
Tko je za to neka digne ruku,

Da se kod nas pravi cesta nova
Od Zadruge do Svetog Jakova,
Neće biti uska kao stara
Široka je oko šest metara”.

Većina se s tim prijedlogom slaže,
Samo da se zahtjevi uvaže.
Sedamdeset i sedma nastaje
Redom pare svak za asfalt daje,

Pristigoše iz Livna mašine
I o nama već pišu novine,
Vijest ode po cijeloj Evropi,
U akciju stupiše i popi.

Kad dođosmo Podrtici blizu,
Zapadosmo u veliku krizu.
Don Lovre se u nevolji nađe,
Al’ se opet na brzinu snađe.

S jakom školom, velikom pameti
Do Marina Vrlića odleti:
“Čuj, Marine, poduzeće javlja
Da radove naše obustavlja,

Već su oni javili i SIZ-u
Da je palo Dobranje u krizu”.
Marin Vrlić ne zna što da kaže
Već pođoše da novac potraže.

Na brzinu Split su obletili,
Do Radina Bože dolazili.
Sad svi skupa opet se snađoše
Nekoliko ljudi obađoše.

Kad središe ono što su htjeli,
Gradu Livnu odmah poletjeli,
Podmiriše točno sve račune
Na temelju ljudi i komune.

Hvala vama, Dobranjčani mili,
Kad ste ‘vaku cestu napravili.
Kud su nekad prolazile koze
Sad se ljudi po asfaltu voze.

Zahvaljujem Imotskoj krajini
I ljudima što su u općini,
Svim’ koji se za Dobranje bore
Da možemo izići na more

Bog nam dade i strana valuta
Dobranjčani dođoše do puta.
Zahvaljujuć’ Mjesnoj zajednici
Krenut ćemo prema Tijarici.

Savjetniče Mjesne zajednice,
Krila su ti bila k’o u ptice.
Munjevito sve si obletio,
Svom si selu mnogo pridonio.

Gusle moje od javorovine
A gudalo od jasenovine
Krčalo van od bukovog panja
Kad ja guslin tuga mi je manja

Ja bi uz vas pjesmu otpjevao
Ako moga i ako bi znao
Jer mi nešto u grlu škrguće
Nema ništa bez rakije vruće

Zato ženo na noge der skokni
Pa mi času lozovače tokni
Moje grlo da okvasin ljutom
I nastavin pjesmom spomenutom

Dvi tisuće je i jedanaesta
Kroz Dobranje sad se širi cesta
Od Lokića do Svetog Jakova
Sad se širi braćo cesta ova

Specijalne stigoše mašine
I počeše otpucavat mine
U najgorem Božijem tisnacu
Braćo mila u tisnome klancu

Prema selu priko Oskoruša
Tu je bager badava pokuša
Moralo se sve kopat na živo
Tu je stvarno bilo močvarljivo

Tu se puno moralo kopati
I ponovo šljunak nasipati
Sve do puta zvan Ivankovića
Pa do Slavke Stipića vrtlića

Taj se vrtlić zove ispod luke
Tu na teške naiđoše muke
Tu se mora skidati visina
Sve od Slavke do Vinka Icina

Al šta ćemo tako mora biti
Nemoš sada ništa prominiti
Al na žalost čujem ružne priče
Da na Vinka više ljudi viče

Da je tijo od kuće odmaknit
Brložini više se primaknit
Da je Lokvu zavaliti tijo
Pa da je se Suza protivijo

Al ja mislim to nije istina
Što će Vinku naša brložina
Al’ ta priča tako grubo zvoni
Ima ljudi što su ljubomorni

I na njega i Marka mu brata
A svagdi im otvorena vrata
Di god dođu ne triba kucati
Što god traže sve će im se dati

Od dragog je Boga određeno
Da svak triba govorit pošteno
Ne govorit ništa protiv ljudi
Bog je sudac pa neka on sudi

Draga braćo tako će i biti
Dragi Bog će svakog osuditi
Il bogata ili siromaka
Božija je milost stvarno jaka

Draga braćo što se tiče mene
Ljude znadem dobre i poštene
Samo neznam šta je dalje bilo
S našom lokvom što se je desilo

Neki kažu da se zasut mora
Neki kažu nema ni govora
A gornji kraj na to ne pristaje
Već se odma na noge ustaje

Kad su za to gornjekrajci čuli
Brložinu da bi nam zasuli
Na noge se svi skočiše oni
Kao da ih neka sila goni

Gornjekrajci brložini žure
A prid njima kum Juričić Jure
Ko su oti Gospu in ćaćinu
što su htjeli zasut brložinu

To je naša lokva od starina
Zovemo je zato brložina
Nju su naši ozidali preci
I nasljedstvo ostavili djeci

Mi starinu moramo poštivat
Sa susjedim mirno surađivat
A ne jedan drugom prkositi
Jer bi onda moglo svašta biti

Da ne dođe da se noži vade
I bekina vrca na komade
I tako se kum Jure namusi
Pa im svima on oštro obrusi

Vidi Rozga, stvar se zaoštrava
Da je šalu već odnio đava
Stan’te ljudi bez ikakve svađe
Zajednička rječ neka se nađe

Brložina zasut se ne smije
Još će biti bolja nego prije
Takve lokve zvale su se carske
Još za vrijeme austrougarske

Tako Rozga lokvu obnovio
I sa cestom dalje nastavio
Kad su došli do Pratrove kuće
Krivinu je izvest nemoguće

Tu su odma sa radovin stali
I vlasnike zemljišta pozvali
Oni zovu Antu Vuletića
I njegova Iku stričevića

Neka oni svoju riječ kažu
Kol’ko novca za te vrtle tražu
Ali samo nek reču pošteno
Sve će njima biti isplačeno

Oni traže, živoga ti Boga
Možes kupit pola Imotskoga
Milić kaže: nedaj ćaća za to,
Vrta možeš prodati po zlato

Veli Damir poslušaj me ćaća
Uzmi oto što se tebi plaća
Da se oni nebi dositili
Pa taj novac po’ po’ podilili

Čini mi se, tako je i bilo
Sa tom svotom oba isplatilo
Nije tija poslušati ćaća
Pa mu praća ispala još kraća

Zele ćaći govori u šali
Uzmi novce, mnogo su ti dali
Oni tebi više neče dati
To će stvarno drago bit i Mati

Dok se tako oni nagađaju
Matu Šeju oni upitaju
Reci Šejo, ništa se ne stidi
Kol’ko ova tvoja zemlja vridi

Šejo njima reče ko iz topa
Sve uzmite, meni se ne kopa
Šta god date, baš me nije briga
Ako triba eno i butiga

Riječ moju neće pobit niko
Što će reći moj Bože i Iko
I oni su dionici moji
Ne znam kakva stvar kod njizi stoji

Ali mislim problem neće biti
S njima će se lako narediti
Sve je Šejo s njima uredio
I ugovor s njima napravio

Svu je zemlju dao po dužini
Sam komadić nije na krivini
I Šeji je možda danas žao
Što im i to nije darovao

Al’ šta ćemo, sada je to tako
Mila braćo, kom’ je danas lako.
Ako ćemo govorit pošteno
Najviše je njima odnešeno

Od svih drugih najviše su dali
Za to triba da im se zahvali
Da Šejtanim sada zahvalimo
I sa cestom dalje nastavimo

I pustimo ljude neka radu
Prema Andrijinu vinogradu
Crni đavle, i ti bi se smija
Da se sada podigne Andrija

I da vidi što se ono puši
Iz njegova zida što se ruši
Srce bi mu na četvero puklo
U Imotski do suda odvuklo

S Dobranjčanim počelo parnicu
Za vinograd i cijelu ulicu
Kad bi Andre sada za to znao
U grobu bi kosti okrićao

Stari zid su Andriji srušili
Sad mu novi bolje napravili
Nije važno što je malo niži
Al je makar puno cesti bliži

To su bile stvarno smicalice
Za vinograd kod trafostanice
Što se uvijek još Andrijin zove
Evo opet njive Šejtanove

Baš u pravcu vodi njiva ova
Isprid kuće Stipe Radulova
I Milana Stipinoga brata
Prolazi in točno isprid vrata

Kod Agića i Jure Mišova
Baš prolazi sada cesta ova
Isprid Crkve Svetoga Ivana
Priko Ciste pa sve do Ugljana

Zato braćo naglasiti valja
Sa auto-putom sad nas spaja
Sad nas srce baš više ne boli
Za par sati smo u metropoli

Ćubelića više nije briga
Novi asfalt do Crkve je stiga
Sad im asfalt kreće uz kosicu
Baš ih briga kad će uz ulicu

Još njihova ona cesta stara
Što od Crkve vodi do bunara
Cilu su je asfalton prisvukli
Svojin kućon još su se povukli

Još su cestu napravili novu
Od bunara prema Blagoslovu
Isprid kuća sve asfalton spojit
Njima niko plan ne smije krojit

Jer su stvarno mudriji od sviju
Sve se smiju i rakiju piju
Priko cilog Božijega dana
U konobi Radula Stipana

Svakog dana skupa se sastaju
Uz čašicu probleme rješaju
Da su jedan protiv drugog bili
Ne bi skupa u konobi pili

Neka živu u miru i slozi
Dragi Bože i ti in pomozi
Za dobro se na daleko čuje
A cesta nam dobro napreduje

Radovi su skoro svi pri kraju
Dobranjčani sve to dobro znaju
I dali su rođene sinove
Za obranu domovine ove

Ne žaleći izgubiti glave
Za obranu hrvatske države
Mi se danas ponosimo s njima
Zahvalni smo svim braniteljima

Što su život za hrvatsku dali
I nevini za dom spremni pali
Svi nevini, kamen bi proplaka
Crna zemljo ti in budi laka

Dragi Bože ti uzanje budi
A krvnike pravedno osudi
Dragi Bože ti osudi pravo
Ovo stanje ratno i krvavo.

Opet cesti triba se vratiti
S Tijaricon treba se spojiti
I taj problem da brzo riješimo
I sa ovom pjesmom završimo

Pjevanja mi stvarno više dosta
Al još jedan problem nam je osta
Staru cestu proširiti triba
Od Dobranja pa do sela Sviba

I još jedan problem, ako dadu
Staru cestu pravit ka zapadu
Planiranu za vrijeme carsko
Što se zvalo austrougarsko

I francuskoga Napoleona
Baš bi nami dobro došla ona
Od kafića Lole priko polja
Ta bi bila za nas još najbolja

Priko cilog Dobranjskoga gaja
Pa sve ravno do Dobranjskih staja
Što prolazi uz Stipića Dragu
Budimirim baš niz Malindragu

I dok ona Budimire prođe
Na glavnu se cestu snjome dođe
I tako bi bili Dobranjčani
Sa svih strana ceston povezani

Sad bi s našon cestom završio
Dobranjčane svoje pozdravio
Nek se žali komu nije pravo
A mi da smo veselo i zdravo

Zato braćo podignimo čaše
U čast ceste i u zdravlje naše
Da se skupa bratski nazdravimo
Jedni drugim zdravlje poželimo

Kad bi Bog da, da bi poživili
Dok bi ove ceste sastavili
Svima bi se ispunila želja
I bilo bi pjesme i veselja

Mi bi cijelog, a ne samo pola
Najvećega tad ispekli vola
Tu bi bilo i jića i pića
Prava pjesma, cura i mladića

Ko što naši stari preci reku
To bi bilo kao na derneku
Selom piri mali povjetarac
A ori se ganga i bećarac

Isto kao u vrimena stara
Čuješ pjesmu od starih bećara
Tako dalje triba nastaviti
A nikako odavde seliti

Jerbo ako napustimo ovo
Tu će nam se naseliti Jovo
I problema opet s njima biti
To im nebi smili dozvoliti

Ostanimo svi na svojoj grudi
U Dobranjon di su pravi ljudi
Tu su naše Crkve i grobovi
Naši preci, bake i djedovi

Nikada se zaboravit neće
Grobove im kitimo u cvijeće
Neka im je crna zemlja laka
Zbogom braćo, živjela Hrvatska