Ganga

Oj dobranjska crkvice na brijegu
Čuvaj mene i moga kolegu

U Dobranjam’ kuće u tri reda,
Izdaleka ko Pariz izgleda

Selo moje još propalo nije
U njemu se kapulica sije

Selo moje još propalo nije
Jer u njemu ima mlađarije

Oj, Dobranje, selo na zavoje,
U tebi se goji zlato moje

Selo moje, cure mi te kvare,
Čobanice nose naočale

Dobranjkuša jesam i neka sam
Jubit znadem varat se ne dadem

Na Dobranjam’ rodili kumpiri,
Cure misle da su vijorini

Oj, Dobranje, selo na okuke,
U tebi su cure k’o jabuke

Zapjevajmo kolega, veselo,
Nek se čuje u deveto selo

Kad zapiva nas trojica braće,
Stale cure i ne znaju šta će

Zapivajmo, neženjeni momci,
Neka pukne srce u divojci

Zapivajmo mi kolege glasno,
Nek se čuje Dobranjčani da smo

Oću pivat i oću galamit,
Nema toga ko će mi zabranit

Iđu svati, cure ne pivaju,
Žao im je što se ne udaju

Ja curica bila pivačica,
Sad ne mogu, nejaka mi dica

Gango moja, tradicijo stara,
‘Ko te ne zna ne vridi pet para

 Blago travi koja se ne gazi
I divojci koja na se pazi

Curino je od neba do zemlje,
Koja svoje sačuva poštenje

Sveti Ante dat ću ti šilježe,
Ti mi kaži gdje curice leže

Gledaj mala kud baraba ode
Treni rosu, oberi jagode

Zbogom mala i lake ti noći,
Kasno će ti ‘vaki bećar doći

Ćaća, ćaća, ćaćina ti boga
Jesi li me oženiti moga

Sijećaš li se, mala, naših dana,
Instituta, Meja i Marjana

Ja u kuću, mala šiša dida,
Mašina joj od staroga mida

Moj dragane, polugrađanine,
Vodi mene iz ove planine

Iđe zima, iđu curske brige,
Koja li će u popove knjige

Di je crkva od svetog Ivana,
Tu je kuća mojega dragana

Mjesečina čekala vedrine,
A ja moje zlato tri godine

Oj, dragane, željo srca moga,
Ja sam željna razgovora tvoga

Moj dragane, tko ti kosu redi,
Na njoj moji ostaše pogledi

Ja u crkvi namignu na momka,
Gospe draga, je li to grijota

Oj, svekrvo, sime od salate,
Sin me voli, ja ću lako za te

Oj, svekrvo, rano se ustani,
Ostali su sudi neoprani

Mene moja svekrva ne voli,
Činit ću joj sina da oboli

Nema vatre do zelenih drva,
Ni ljubavi kao moja prva

Sjetit ću se kada budem stara,
Kojega sam ljubila bećara

Moj dragane tri me sunca sjaju
Kad me tvoje oči pogledaju

Udade se, dade brigu sebi,
Da sam znala, mladosti mi, ne bi

Jel’ ti žao stara lolo moja
Kad me vidiš,a ja nisam tvoja

Ljubav mori i u groblje slaže,
Mene tvoja, dragi, raspolaže

Misliš mali da je mene briga,
Dabogda te ne vidila nigda

Moj dragane, željo srca moga,
Ja te volim i više nikoga

Mene moja majka rodila je,
Bećarušu pa se sada kajem

Koliko je more plivat ću ga,
Koga volim, majko, čekat ću ga

Di si, rojak, nema te odavno,
Alaj ti je srce zaboravno

Ne žal’, dragi, što si u svijetu,
Ja ću čuvat ljubav započetu

Ja vesela, nitko ne osića,
Došlo pismo od mojega cvića

Da znaš, majko, kako ti je sinu
Teška srca ići u tuđinu

Oj, Njemačka, ognjem izgorila,
Što si naše ljude umorila

Iz Frankfurta, poručuju cure,
Kad ćeš kući, Juričića Jure?

Ode moje što je najmilije,
U Njemačku preko Austrije

Ne čuje se pisma od momaka,
U Njemačku primami ih marka

Moj dragane, tamo u daljini,
Vuče li te srce domovini

 Za dolare amerike cile,
Ne bi’ svoje ostavio vire

Lipo ti je rano uraniti
I dragom bogu se pomoliti

Gospe jaka, čuvaj divojaka,
I onijeh poštenih momaka

Ozeba san i boli me glava,
Postim sridu da mi ne zna nana

Crna koka nosica je bila
Dok je nije lisica odnila

Čupaj žilu, vadi panj,
Nek se ne zna za nj

Hvala Bogu i Božjoj majci
Kad se žene ćavarovi starci

Teško meni i momu šarovu,
On u lancu, a ja na birou

Teško zemlji di no voda sliva
I djevojki koja poručiva

Sve sam svoje potrošio pare
Na banovu časteć konobare

Mala moja diteline neće,
a manistre po tri, četiri teće

Koliko smo ja i braća moja
Ispod svinja iskidali gnjoja

Sin se ženi, mater dicu rađa,
Bože mili ‘ko bi tu ugađa

Vojsko moja, godine je pola,
Alaj će te odslužiti lola

Žao mi te moj kapute dugi,
Ja u vojsku, nosi mi te drugi

‘Ko je reka, jeba li ga ćaća,
Da se stara ljubav ne povraća

Nije lako umrit kad ne boli,
Ni ljubiti što srce ne voli

Oj ljubavi nepresusno more,
Bez tebe se živiti ne more